Kanada-legalan rad/borav

Kanada- useljenje- legalan rad i boravak

Pitanja i odgovori:

Pitanje 1:

Zbog čega najčešće ljudi bivaju odbijeni za Posetilačke, Radne i Useljeničke vize?

Odgovor:

Većina zahteva za Posetilačke, Radne i Useljeničke vize za strane zemlje koje su u režimu viza je odbijan od imigracionih vlasti tih zemalja zbog neistinih informacija, neuređenosti aplikacija i dokumentacije. Jedan broj zahteva je odbijan i zbog kriminalne prošlosti kandidata, kada nije prošao traženi period rehabilitacije.

Pitanje 2:

Koje neistinite informacije se najčešće navode u aplikacijama za vize?

Odgovor:

Najčešće se pogrešno prikazuje činjenično stanje u pogledu adresa stanovanja, zaposlenja, porodične situacije, krivične odgovornosti. Svaka neistinita i pogrešna informacija ne samo da će prouzrokovati odbijanje već, zavisno od težine lažnog predstavljanja činjeničnog stanja, može uzrokovati i zabranu konkurisanja za određeni tip vize za neko vreme a podnosilac zahteva se može i kazniti.

SAVET: Isključivo istinite i proverljive informacije se moraju davati za svaki tip vize!

Pitanje 3:

Šta se smatra neurednom dokumentacijom?

Odgovor:

Sva dokumentacija za traženi tip vize, mora biti pripremljena uredno. To dalje znači da sva dokumenta moraju biti overena kod upravnih organa zemlje u kojoj se izdaju, moraju biti potpisana od nadležnih lica, moraju tekstualno odgovoriti traženom sadržaju i moraju biti prevedena (najčešće oficijalno) na jezik zemlje kod koje se konkuriše za vizu.

Pitanje 4:

Kako se dokazuje radno iskustvo?

Odgovor:

U Srbiji se radno iskustvo dokazuje radnom knjižicom, ugovorima o radu i referencama poslodavaca. Vrlo često, pojedine zemlje traže da kandidat dokaže radno iskustvo i potvrdama o plaćenim porezima i doprinosima za zdravstveno i penziono osiguranje za period radnog angažovanja.

NAPOMENA: Zabranjeno je falsifikovati bilo koji dokument! U Srbiji je za to krivično delo propisana kazna zatvora i do pet godina.

Pitanje 5:

Kako se dokazuje školska sprema?

Odgovor:

Kao dokaz o završenoj skoli, priznaje se diploma, zajedno sa svedočanstvima i trasnkriptima izdatim od predmetne školske ustanove. Za potrebe studija u inostranstvu potrebno je, pored svedočanstava, sertifikata i diploma, da transkript predmeta, broja časova, opisa nastavnog programa, bude oficijalno overen, potpisan od nadležnih službi predmetne školske ustanove i direktno upućen (od škole u Srbiji) školskoj ustanovi ili određenoj školskoj organizaciji u inostranstvu.

Pitanje 6:

Kako usaglasiti svoje zanimanje sa istim ili sličnim zanimanjima u stranoj zemlji?

Odgovor:

Ovo je vrlo važno pitanje, s obzirom da dobar broj kandidata ne usaglasi svoj profil zanimanja sa odgovarajućim u stranoj zemlji i zbog toga biva odbijan za Radnu i Useljeničku vizu. Veliki broj zanimanja u inostranstvu korespondira zanimanjima u Srbiji. Međutim, određeni broj zanimanja ne može da odgovori opisu sličnog zanimanja u stranoj zemlji. To je i logično, imajući u vidu različitost školskih sistema, opisa samih strukovnih profila i različite zahteve poslodavaca za odgovarajućim profilima zanimanja.

Pitanje 7:

Često je osoba radila jedan posao a obučavala se i školovala za drugi profil zanimanja. Kako u takvim slučajevima prikazati, dokazati i usaglasiti strukovne profile?

Odgovor:

Kod ovog pitanja treba ozbiljno analizirati propise o radu i obrazovanju i napraviti komparativnu analizu uslova i kriterijuma za priznavanje strukovnog profila stečenog u jednoj zemlji sa uslovima i kriterijumima u stranoj zemlji.

Pitanje 8:

Ako dobijem kanadsku useljeničku vizu da li imam pravo da napustim Kanadu?

Odgovor:

Da bi zadržali status useljenika, morate biti u Kanadi minimum dve godine u roku od pet godina. To znači da možete nesmetano ulaziti i izlaziti iz Kanade koliko god puta hoćete i da boravite van Kanade, ali morate voditi računa da se uklopite u navedeni vremenski okvir. U pojedinim slučajevima, postoji “opravdanje” i za duži boravak (duže od dve godine) izvan Kanade. Ti slučajevi su zakonom (Immigration Act and Regulations) precizno uređeni i svakako ih treba razmotriti i adekvatno se pripremiti za duži boravak izvan Kanade.

Pitanje 9:

Da li ima razlike u razmatranju zahteva kandidata za useljeničku vizu, koji dolaze iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije?

Odgovor:

Apsolutno nema nikakvih razlika! Bilo koji vid diskriminacije ili favorizovanja jedne etničke grupe, nacije, religije, rase je strogo zabranjeno u Kanadi. Pred kanadskim zakonima su svi jednaki. Uspešnost aplikanata iz različitih zemalja se određuje na osnovu kvalifikatornih uslova za selekciju kandidata, a to su: godine života, stručni profil, dužina radnog iskustva, nivo znanja jezika (engleskog i/ili francuskog), prilagodljivost i eventualno ponuda za posao od strane kanadskog poslodavca.

Pitanje 10:

Da li kandidat koji ima dvojno državljanstvo (srpsko i hrvatsko) treba da prijavi oba državljanstva u aplikaciji za useljeničku vizu za Kanadu?

Odgovor:

Naravno! Ukoliko ne prijavi oba državljanstva, rizikuje da njegova aplikacija bude odbijena i da dobije zabranu od dve i više godina za ponovnu prijavu. Takođe, ako ne prijavi oba državljanstva i “prođe” postupak a da se to ne utvrdi u tom momentu, ako se utvrdi bilo kad kasnije tokom njegovog života u Kanadi, snosiće odgovornost i može mu se oduzeti status stečen po osnovu prikrivenih informacija.

Pitanje 11:

Da li nakon ukidanja viza Srbiji od januara meseca 2010 godine, mogu slobodno putovati za Kanadu?

Odgovor:

Ne možete, jer se taj režim putovanja bez viza primenjuje unutar zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma a ne odnosi se na veliki broj drugih zemalja, uključujući Kanadu, USA, Australiju, Novi Zeland i Veliku Britaniju. Za ove zemlje morate tražiti vizu od njihovih nadležnih poslanstava.

Pitanje 12:

Da li ću moći, nakon ukidanja viza Srbiji da boravim u zemljama Evropske Unije koliko hoću?

Odgovor:

Zavisno od razloga putovanja, moći će te da boravite toliko vremena koliko je priliči datom razlogu putovanja a najduže do 3 meseca. Na dužinu vremena boravka će uticati i Vaša materjalna situacija i eventualno, ako idete u posetu rođacima i prijateljima, i njihova materjalna situacija.

Pitanje 13:

Da li ću nakon ukidanja viza Srbiji za zemlje članice Evropske Unije, moći da odem i radim u nekoj od tih zemalja?

Odgovor:

Ukidanje viza ne znači i slobodno zapošljavanje u zemljama članicama Evropske Unije. Da bi mogli da radite u nekoj od ovih zemalja, morate imati radnu dozvolu izdatu od nadležnih organa dotične zemlje. Rad bez dozvole je zabranjen i kažnjiv.

Pitanje 14:

Da li se diplome stečene u Srbiji priznaju u Kanadi?

Odgovor:

Većina diploma srednjih, viših škola i fakulteta se priznaju u Kanadi. Međutim, zavisno od strukovnog profila za koji je diploma stečena, potrebno je utvrditi da li je za takav strukovni profil potrebno izvršiti evaluaciju kvalifikacija u Kanadi ili ne. Za određena zanimanja, takozvana “registered occupations” u pojedinim provincijama Kanade, potrebno je imati licencu, odnosno odobrenje. To odobrenje se izdaje od odgovarajućih provincijskih (teritorijalnih) strukovnih udruženja i komora, nakon što kandidat ispuni propisane uslove za licencirano zanimanje.

Pitanje 15:

Koja zanimanja su licencirana u Kanadi?

Odgovor:

Svaka provincija, odnosno teritorija posebno određuje koja su zanimanja licencirana i stoga treba detaljno proučiti provincijske (teritorijalne) regulative u pogledu “registered and non-registered occupations”. Ukoliko Vaše zanimanje spada u kategoriju “registered occupations” preporuka je da se zatraži evaluacija i usaglašavanje kvalifikacija kod relevanthih institucija i organizacija u Kanadi, pre nego što podnesete zahtev za useljeničku vizu, kako bi se na vreme upoznali sa zahtevima za bavljenje strukom u Kanadi i adekvatno i blagovremeno pripremili. Naravno, “credential recognition” možete zatražiti i po dolasku u Kanadu.

Pitanje 16:

Da li sam obavezan da tražim “credential recognition”, odnosno priznavanje kvalifikacija u Kanadi?

Odgovor:

Ukoliko želite da se bavite svojom strukom i ukoliko Vaše zanimanje spada u kategoriju “registered occupation” obveznik ste licenciranja u Kanadi. Međutim, ako ne želite da se bavite svojom strukom, već želite da radite neke druge poslove koji mogu ali ne moraju da budu u vezi sa Vašom strukom i koji ne spadaju u kategoriju “registered occupations” onda ne morate da tražite “credential assessment and recognition”.

Pitanje 17:

Kako se dugoročno kotiraju pojedina zanimanja u Kanadi i kolike su prosečne plate?

Odgovor:

U prikazu koji se nalazi ispod ovog teksta izabrana su samo neka od zanimanja. Pregled svih zanimanja ne možemo dati, jer bi obim informacija prevazišao mogućnosti čuvanja baze podataka na ovom sajtu. Međutim, na zahtev klijenata, možemo obraditi detaljno svako zanimanje.

ZANIMANJA:

1. Diplomirani ekonomista (Master Degree)

- Prosečna plata: 37.05 $ po satu (region Toronta)

- Potražnja zanimanja do 2018: solidna (predviđanja)

2. Mašinski inženjer

- Prosečna plata: 32 $ po satu (region Toronta)

- Potražnja zanimanja do 2018: solidna (predviđanja)

3. Elektroinženjer

- Prosečna plata: 34.15 $ po satu (region Toronta)

- Potražnja zanimanja do 2018: solidna (predviđanja)

4. Hemijski inženjer

- Prosečna plata: 39.42 $ po satu (region Toronta)