​Međutim, postavlja se pitanje je šta se dešava u slučaju da ostavilac nije sačinio testament?​

Tada se primenjuje zakonsko nasleđivanje, takozvano: Intestacy rules.

U Sjedinjenim Američkim Državama, svaka savezna država ima svoje Zakone o nasleđivanju (intestate succession laws), koje možemo podeliti u tri osnovne grupe – tri sistema, koji određuju obim zaostavštine kao i lica koja istu nasleđuju, ukoliko testament nikada nije sačinjen ili on ne obuhvata celokupnu imovinu ostavioca.

PRVI SISTEM – COMMUNITY PROPERTY

Prva vrsta zakona o nasleđivanju je ono što je poznato kao “community property” – zajednička imovina supružnika. Prema ovom sistemu, svaki supružnik automatski poseduje polovinu onoga što su supružnici stekli dok su bili u braku. Dakle, kada jedan supružnik premine, polovina njegove imovine automatski ide drugom supružniku, dok se druga polovina može podeliti na druge naslednike.

Države koje ovakav sistem predviđaju su Arizona, Kalifornija, Ajdaho, Luizijana, Nevada, Novi Meksiko, Teksas, Vašington i Viskonsin.

Za svrhe nasleđivanja, ovaj zakon pod pojmom zajednička imovina supružnika uzima u obzir prihode dobijene iz radnog odnosa, imovinu kupljenu tokom braka (uz prihod od rada) i zasebnu imovinu koju supružnik daje bračnoj zajednici (i stoga će biti u obavezi da podeli sa svojim supružnikom).

Treba napomenuti da imovina koja ne ulazi u naslednu masu uključuje sve što je stečeno pre braka, nasledstva ili poklone, kao i sve što je pokriveno sporazumom između supružnika da treba da se drži odvojeno od bračne zajednice.

DRUGI SISTEM – COMMON LAW

Trideset osam od preostale 41 države funkcioniše u skladu sa “common law” principom, što kod nasleđivanja znači da supružnici nemaju automatski pravo na polovinu imovine stečene tokom braka, a nakon smrti jednog od njih.

Mnoge od tih država će i dalje dati preživelom supružniku pravo da traži trećinu ili čak polovinu pokojnikove imovine, i to bez obzira na sadržinu testamenta, ukoliko istog ima. Međutim, ove odredbe će se primenjivati samo ako preživeli supružnik podnese zahtev sudu da mu se njegov deo dodeli.

Prema ovom “common law” principu, vlasništvo nad imovinom se utvrđuje na osnovu prava svojine upisanog u registre imovine ili na osnovu nečijih prihoda iskorišćenih za kupovinu te imovine.

TREĆI SISTEM – ELECTIVE COMMUNITY PROPERTY

Tri države se ne uklapaju u potpunosti ni u jednu od napred navedenih kategorija.

Aljaska je, na primer, usvojila sistem ”elective community property” 1998 godine, koji u suštini, preživelom bračnom drugu daje automatsko pravo na nasledstvo, ukoliko potpiše pisani sporazum sa svojim supružnikom ili zajednički stvore takozvani “fond zajedničke imovine”.

Tenesi je uspostavio sličan zakon 2010. godine, dok je Kentaki usvojio svoj sistem 2020 godine.

Zapravo, ključ ovog sistema je da on upućuje supružnike da za života kreiraju fond zajedničke imovine i tako sebe obezbede kada neko od njih premine.

OSTAVINSKI POSTUPAK – PROBATE

To je oficijalni sudski postupak tokom kog se proglašava testament, ukoliko istog ima, imenuje se izvršitelj testamenta (Executor), koga je odredio testator u svom testamentu.

A ako nema testamenta, onda se ostavina deli zakonskim putem “intestacy”. Tada se određuje Administrator, koji će upravljati zaostavštinom do njene raspodele naslednicima. Administrator je najčešće neko od rođaka ostavioca, a može biti i bilo koja druga poslovno sposobna osoba.

KAKO SE ODVIJA OSTAVINSKI POSTUPAK ?

Prvi korak počinje i pre nego što je pokrenut ostavinski postupak. Određuje se ko će biti Izvršilac testamenta (Executor). Ako u testamentu nije navedeno ko će biti Izvršilac testamenta, ili preminuli nije ostavio testament, sud može izabrati člana uže porodice ili preživelog supružnika za Administratora.

Drugi korak je podnošenje zahteva za pokretanje ostavinskog postupka, sudu u okrugu u kojem je pokojnik živeo u trenutku smrti. Nakon toga sud zakazuje ročište u roku od 30 dana. Proces zakazivanja može trajati i duže u nekim državama, a proces se takođe i razlikuje od države do države.

Nakon podnošenja zahteva, obaveštenje o ročištu mora biti objavljeno kako bi svi članovi porodice, naslednici i poverioci prema kojima je preminuli imao dugovanja, mogli podnositi određene zahteve i učestvovati na raspravi. U slučaju da nema testamenta, obaveštenje se mora poslati poštom svim potencijalnim zakonskim naslednicima. U nekim državama, kao što je Kalifornija, potrebno je da se obavestenje o ostavinskoj raspravi objavi najmanje tri puta u novinama u okrugu u kojem je pokojnik živeo pre smrti.

Nije sva imovina nužno predmet ostavine. Na primer, ako postoji kuća, stan ili automobil koji se mora preneti na nekog drugog, po osnovu nekog pravnog posla, Izvršilac testamenta, odnosno Administrator će to uraditi a i odgovoran je za zakonitost tog prenosa.

Svi dugovi ostavioca moraju biti plaćeni. Poverioci mogu podneti tužbu u roku od nekoliko meseci nakon otpočinjanja ostavinske rasprave. Dugovi se plaćaju iz zaostavštine, pre nego što se ista raspodeli naslednicima. Sa porezima (porez na prihod i porez na imovinu) je ista situacija, plaćaju se pre raspodele zaostavštine. Međutim, ako Izvršilac testamenta, odnosno Administrator, izvrši raspodelu zaostavštine a ne plati prethodno poreze, snosiće lične pravne posledice.

Poslednji korak je okončanje ostavinske rasprave, kada Izvršilac testamenta, odnosno Administrator podnosi sudu finansijsi izveštaj sa priloženim računima o svim transakcijama. Kada su sve transakcije obavljene, Izvršilac/Administrator predaje fakture o tim transakcijama ostavinskom sudu. Naslednici mogu osporavati troškovnik Izvrsioca /Administratora odgovarajućim prigovorima i tužbama.

-Koliko dugo traje ostavinski postupak ?

Zavisno od toga koliko je postupak kompleksan, koliko ima naslednika, gde se oni nalaze itd, procedura može trajati od šest meseci pa do nekoliko godina. U velikom broju slučajeva, postupci se završavaju za 6-12 meseci.

-Faktori koji mogu usporiti ostavinski postupak ?

Dakle, šta usporava stvari? Ako nema testamenta, onda sud mora izabrati nekoga za Administratora. Ako ima više članova porodice koji bi želeli da budu Administratori, sud mora da utvrdi koji je najkvalifikovaniji a to svakako prolongira proces.

Ako postoje porezi na imovinu, biće potrebno duže vreme da se proces završi jer svi porezi moraju biti uredno obračunati i plaćeni preko suda pre nego što se bilo šta od imovine može podeliti naslednicima.

Ako neko ospori testament, to će takođe značajno produžiti postupak.

Ako ima puno naslednika, veća je verovatnoća da će jedan od njih imati prigovor na način raspodele imovine, a s obzirom da se ti prigovori moraju podneti sudu, proces će svakako biti produžen.

-Izbegavanje Ostavinskog postupka:

Takozvani “Estate Planning”, što je najpribližnije našem zakonskom institutu “Raspodela imovine za života ostavioca”, omogućuje ostaviocu u Americi da svoju imovinu još za života raspodeli na način na koji on smatra da treba, s tim da će lica kojima je ostavilac namenio imovinu, postati vlasnici iste tek nakon smrti ostavioca. U takvim situacijama, ako se “Estate Planing’ pravilno izvrši, nema ostavinskog postupka.

-Može li se izvršiti uvid u testament nekoga ko je nedavno umro?

Može, u sedištu Višeg suda okruga u kojem je testator živeo pre smrti. Ovlašćenim licima će se omogućiti uvid u testament i u sva prateća dokumenta.

ZAKLJUČAK

S obzirom da su u svakoj državi Amerike različiti zakoni koji uređuju nasledno pravnu materiju, preporučuje se angažovanje advokata, kako bi se postupci završili bez odugovlačenja i sa što manje troškova.