Nasledjivanje u Svajcarskoj

Ova pravna materija je u Švajcarskoj regulisana švajcarskim Građanskim zakonikom (Swiss Code Civil) koji, kao i belgijski, ima uporište u Napoleonovom Građanskom zakoniku. Shodno tome, ima dosta sličnosti u modelima nasleđivanja kao i u ostavinskim postupcima u Švajcarskoj, Belgiji i Francuskoj. Naravno, tokom vremena, u ovim pravnim sistemima su nastale i određene posebnosti vezane za sam ostavinski postupak, za visinu naslednih delova i za oporezivanje.

Postoje dve vrste nasleđivanja: testamentalno i zakonsko.

Testamentalno nasleđivanje

Ostavilac može testamentom slobodno raspolagati svojom imovinom za slučaj smrti, ali strogo vodeći računa da ne ošteti nužne (zaštićene) delove zakonskih naslednika.

Forme testamenta:

Postoje tri forme testamenata u Švajcarskoj:

-Holografski testament - rukom pisan testament koji čuva ili ostavilac ili notar. Testament može biti napisan na bilo kom jeziku.

Forma: Sadrži naziv “Testament”, ime ostavioca, datum i mesto rođenja; izjavu ostavioca da opoziva sve prethodne testamente (ako ih je bilo); uputstva kome šta ostavlja (s tim što mora voditi računa da ne povredi nužne delove zakonskih naslednika); naloge (ako ih ima) za kreiranje fondova koji će koristiti nasleđenu imovinu u određene svrhe; imena izvršioca ili izvršitelja testamenta; podatak o datumu i mestu gde je testament sačinjen; potpis ostavioca.

-Javni testament – ostavilac daje poslednju izjavu volje notaru ili službeniku u notarskoj kancelariji, pred dva svedoka. Ova vrsta testamenta mora biti napisana na jeziku kantona u kome se sačinjava.

Forma: Notar sačinjava testament po instrukcijama ostavioca a u prisustvu dva svedoka, koji svi zajedno potpisuju testament. Testament se čuva u Centralnom registru testamenata u Švajcarskoj.

-Usmeni testament – usmena izjava volje koju daje ostavilac pred dva svedoka, ali samo u posebnim slučajevima, kada postoji neposredna opasnost po njegov život. Svedoci su dužni da u što kraćem roku sačine pismenu formu usmeno izjavljene poslednje volje ostavioca. Svedoci moraju navesti datum i mesto sačinjavanja testamenta i objasniti vanredne okolnosti, pod kojima je ostavilac dao usmenu izjavu volje. Pismeno uobličenu poslednju izjavu volje ostavioca, svedoci moraju potpisati i poslati sudu.

Strani rezidenti u Švajcarskoj, kod sačinjavanja testamenta, mogu se opredeliti za primenu prava njihove zemlje porekla, čime se primena pojedinih švajcarskih propisa može neutralisati. Naravno, to ne važi za porez na nasleđe, koji se mora platiti u Švajcarskoj.

Izvršenje testamenta:

Ako je ostavilac odredio Izvršioca (ili više njih) testamenta, on će upravljati imovinom do deobe nasledstva a i izvršiti deobu, saglasno ostaviočevoj poslednjoj volji.

Izvršilac testamenta sačinjava popis imovine (pokretne i nepokretne) kao i evidenciju o dugovanjima ostavioca, na dan smrti ostavioca.

Nakon plaćanja svih dugovanja, Izvršilac testamenta deli preostalu zaostavštinu naslednicima, imajući u vidu poslednju volju ostavioca, a i zakonske odredbe o ograničenjima vezanim za raspodelu.

S obzirom na kompleksnost ove problematike, naročito ako se radi o naslednicima koji su van Švajcarske, uputno je da naslednici imaju svoje advokate, koji će komunicirati sa Izvršiocem testamenta tokom ostavinske rasprave.

Zakonsko nasleđivanje

Ako ostavilac nije sačinio testament, njegova zaostavština se raspodeljuje saglasno zakonskom redu nasleđivanja. U zakonske naslednike spadaju supružnik (muž/žena ili registrovani partner) i potomci – deca, a ako nema dece, roditelji, braća i sestre ostavioca i ostali rodjaci. Oni nasleđuju po unapred utvrđenom redu (nasledni redovi), a u skladu sa svojim zakonskim naslednim pravima.

Kako se vrši raspodela zaostavštine zakonskim naslednicima?

Ako ostavilac ima decu (potomke): imovina se deli između supružnika/partnera (muža-žene ili registrovanog partnera) i dece, a ako su oni umrli pre ostavioca ili ne žele da naslede, onda njihove dece (unuci ostavioca) ako ih imaju/.

Ako ostavilac nema dece (potomke): imovina se deli između supružnika/partnera i roditelja (ili braće i sestara ili njihovih potomaka, ako su roditelji već umrli).

Ako ostavilac nema srodnike ni na strani svojih roditelja (npr. braće ili sestara) niti na strani babe i dede (njihova braća i sestre ili njihovi potomci), celokupna imovina ostavioca će pripasti supružniku ili registrovanom partneru.

Ako ostavilac nije u braku ili registrovanom partnerstvu i nema potomke i srodnike, njegova imovina će pripasti kantonu ili opštini prema njegovom poslednjem prebivalištu.

Koliko zakonski naslednici imaju pravo na zaostavštinu (udeo)?

Ako je ostavilac bio u braku ili režimu registrovanog partnerstva i imao decu (potomke), zaostavština se deli:

-50% deci (ili unucima, ukoliko deca ne mogu ili neće da naslede)

-50% supružniku ili registrovanom partneru

Ako je ostavilac bio u braku, a nije imao dece:

-75% zaostavštine pripada supružniku

-25% zaostavštine pripada rođacima (roditeljima ostavioca, njegovim braćama i sestrama i dalje ostalim rođacima)

Ako ostavilac nije bio u braku ili registrovanom partenerstvu, a imao je decu:

-100% zaostavštine pripada deci, a ako su ona preminula pre ostavioca ili ne žele da naslede, onda 100% zaostavštine ostavioca pripada unucima

Ako ostavilac nije bio u braku, niti u registrovanom partnerstvu i nije imao dece, njegova zaostavština će se raspodeliti na sledeći način:

-100% pripada njegovim roditeljima ako su živi i žele da naslede.

-Ako roditelji nisu živi ili ne žele da naslede, onda će 100% pripasti braćama i sestrama ostavioca ili njihovim potomcima.

-Ako nema naslednika drugog naslednog reda, onda će 100% pripasti babama i dedama ostavioca

-100% pripada opštini ili kantonu, ako ostavilac nema žive srodnike.

Procena vrednosti nasleđene imovine

Za procenu vrednosti nasleđene imovine uzima se trenutna vrednost nepokretnosti uz zaračunatu njenu buduću vrednost u periodu do raspodele. Za vrednost skupocenijih pokretnih stvari, primenjuje se slična metodologija, s tim da se, zavisno od vrste pokretnih stvari, angažuju ovlašćeni procenitelji.

Porez na nasledstvo

Stope poreza variraju od kantona do kantona u procentu od 0-50% u zavisnosti od naslednih redova i vrednosti zaostavštine.

U nekim kantonima, poput Berna i Ciriha, supružnici, deca i unuci ne plaćaju porez na nasleđe.

Promene u Zakonu o nasleđivanju Švajcarske

S obzirom da se pojedine odredbe Zakona o nasleđivanju nisu menjale više od 100 godina, a da je život nametao neka svoja pravila, dat je predlog za modernizaciju Zakona o nasleđivanju. Predlog je predat švajcarskom parlamentu 2010 godine, a domovi Savezne skupštine konačno su usvojili zakonske izmene 18. decembra 2020. Savezno veće je odlučilo da izmene Zakona o nasleđivanju stupe na snagu 1. januara 2023.

Saglasno predloženim izmenama zakona, ostavilac će imati više slobode u odlučivanju kako će raspolagati svojom imovinom putem testamenta.

U čemu će se ogledati promene?

Najbitnije u tome što će zaštićeni udeli potomaka (takozvani nužni deo) biti smanjeni, a nužni deo roditelja ukinut.

Još jedna značajna promena uvedena ovom revizijom je da će nužni deo supružnika biti ukinut kada započne postupak razvoda.

Prema važećem Zakonu o nasleđivanju, ako jedan supružnik umre pre nego što je razvod pravnosnažno okončan, preživeli supružnik zadržava pravo na svoj deo i svoj nužni deo u ostavini.

Ubuduće, nakon pokretanja brakorazvodnog postupka, preživeli supružnik će izgubiti svoje zakonsko pravo na nužni ukoliko: 1) je brakorazvodni postupak vec pokrenut ili nastavljen , ili 2) ako su supružnici živeli odvojeno dve godine pre smrti ostavioca. Isti principi se primjenjuju po analogiji ako jedan od partnera umre tokom procesa raskidanja registrovanog partnerstva.

Važno je, međutim, napomenuti da će pravo supružnika ili registrovanog partnera na udeo u ostavini i dalje važiti sve dok presuda o razvodu ne postane pravnosnažna. Drugim rečima, da bi se bračnom drugu potpuno ukinulo pravo na nasleđivanje, mora se doneti odgovarajuća presuda. Dakle, samo pokretanje postupka za razvod braka nije dovoljno za blokiranje prava supružnika prema Zakonu o nasleđivanju.

Osim toga, svaka testamentalna odredba u korist supružnika imaće prednost nad ostalim naslednicima samo ako je izričito predviđena od strane ostavioca. Isto se odnosi i na želje izražene u bračnim ugovorima i ugovorima o nasleđivanju.

Povećanje slobodno raspoloživog dela kada se plodouživanje daje supružniku ili registrovanom partneru:

Prilikom sačinjavanja testamenta, testatori često daju supružniku pravo plodouživanja na imovini, pa i onoj koja pripada njihovoj deci. Švajcarski građanski zakonik (CC, član 473) to izričito dozvoljava.

U ovoj situaciji, slobodno raspoloživi deo trenutno iznosi jednu četvrtinu. Kada nove odredbe o nasleđivanju stupe na snagu, to će se povećati na polovinu imovine.

Pojašnjenje tretmana dodele dodatnog udela preživelom supružniku ili registrovanom partneru putem bračnog ugovora ili ugovora o deobi imovine:

Prema važećem zakonu, moguće je da osoba bračnim ugovorom dodeli svom nadživelom supružniku svu imovinu stečenu tokom braka.

Prema standardnom bračnom imovinskom režimu učešća u stečenoj imovini, polovina vrednosti imovine koju je preminuli stekao tokom braka dodeljuje se preživelom supružniku. Druga polovina čini deo ostavinske mase, zajedno sa vrednošću imovine pokojnika. Međutim, par može iskoristiti bračni ugovor da napravi izuzetak od ovog pravila i dogovori se da stečenu imovinu drugačije podele. Moguće je dodeliti svu stečenu imovinu preživelom supružniku kada prvi bračni drug umre. U ovom slučaju, zaostavština prvog supružnika koji je umro formira se samo od njihove lične imovine.

Međutim, postoji neizvesnost u pogledu toga da li se ova dodela treba tretirati kao poklon ili kao raspolaganje za slučaj smrti. Ovo je daleko od akademskog pitanja, jer ima direktan uticaj na osnovicu koja se koristi za izračunavanje nužnog dela i redosled smanjenja, kao što ćemo videti dalje.

Novi Zakon o nasleđivanju rešava ovo pitanje navodeći da se odredba kojom se sva imovina stečena tokom braka ili partnerstva dodeljuje supružniku ili registrovanom partneru tretira kao poklon.

Međutim, odstupajući od zakona koji je izradilo Savezno veće, švajcarski parlament je odbio da pristane da uzme u obzir dodatni udeo stečene imovine koji je dodeljen prilikom izračunavanja nužnih delova supružnika i zajedničkih potomaka. Kao što je već slučaj prema sadašnjem zakonu, samo deca iz drugih srodstava i njihovi potomci moći će podneti odštetni zahtev po osnovu bračnog ili imovinskog ugovora (zaštićeni udeli će se i dalje obračunavati na osnovu dve različite obračunske mase).

Pojašnjenja o redosledu smanjenja kada nužni deo nije dodeljen:

Po zakonu, zakonski naslednik koji ne dobije svoj nužni deo može zahtevati smanjenje testamentalnih raspolaganja umrlog i određenih poklona datih u roku od pet godina pre njegove smrti, uz izuzev uobičajenih poklona.

Ipak, ostaje neizvesnost u pogledu redosleda smanjenja, odnosno odluke o tome koja sredstva treba prvo smanjiti u slučaju takvog zahteva.

Novi Zakon o nasleđivanju donosi pojašnjenje izričito navodeći da imovina koja prelazi na naslednike po zakonskom redu nasleđivanja, tj. udeo imovine koji naslednik dobije u skladu sa članom 481.2 Švajcarskog građanskog zakonika, ili koji je primljen nezavisno od namere ostavioca, se može umanjiti. Novi zakon kaže da se najpre udeo zakonskog naslednika smanjuje na nivo njihovog nužnog dela (u tzv. neoporučnoj sukcesiji, kada dakle nema testamenta). U drugom koraku mogu se smanjiti testamentalna raspolaganja i, konačno, pokloni.

Pokloni se smanjuju sledećim redosledom:

Prvo, pokloni dati putem bračnog ili imovinskog ugovora, pa zatim opozivi pokloni i odredjene ucinjene individualne isplate i na kraju drugi pokloni, od skorasnjih,pa unazad do najstarijih.

Zabrana davanja poklona nakon potpisivanja ugovora o nasleđivanju:

Ugovor o nasleđivanju je ugovor potpisan pred notarom (kao javna isprava), između dve ili više osoba, u vezi s nasleđivanjem najmanje jedne osobe. To je jedini pravni instrument prema švajcarskom zakonu koji može nadjačati nužni deo. Ostavilac stoga može slobodno raspodeliti svoju imovinu bez ograničenja, sve dok ima saglasnost svojih naslednika.

Putem ugovora o nasledjivanju na primer, dete koje je za života ostavioca primilo novac ili deo zaostavštine ostavioca, moze da ostane bez prava ili dela prava na ostavinu.

Da bi mogla potpisati ugovor o nasleđivanju, osoba mora imati 18 ili više godina i biti sposobna za rasuđivanje. Za razliku od testamenta, ugovor o nasleđivanju ne može se jednostrano menjati. Svaka promena mora se izvršiti u prisustvu notara i uz učešće svih strana.

Ugovor o nasleđivanju može zadirati u nužne delove drugih naslednika koji nisu potpisnici ugovora. Svako čija su prava na ovaj način povređena može podneti zahtev za smanjenje.

Prema sadašnjoj sudskoj praksi, nakon potpisivanja ugovora o nasleđivanju, i osim ako njime nije drugačije navedeno ili postoji jasna namera da se nanese šteta, ostavilac može slobodno raspolagati svojom imovinom dajući poklone za živora onako kako želi. To više neće biti dozvoljeno kada novi Zakon o nasleđivanju stupi na snagu, osim ako to nije posebno predviđeno u ugovoru o nasleđivanju. Stoga će postati moguće osporiti odredbe testamenta i sve poklone koji prelaze uobičajene poklone, ako su nespojive sa obavezama preuzetim iz ugovora o nasleđivanju.

Zaključak u vezi novog švajcarskog Zakona o nasleđivanju:

Predložena reforma švajcarskog Zakona o nasleđivanju će ostaviocima dati više fleksibilnosti. Oni će biti slobodni da odluče kako će raspolagati većim delom svoje imovine, uz minimiziranje ograničenja vezanih za nužne delove naslednika.

U svetlu najavljenih promena zakona, ljudi bi trebali preispitati svoje namere i revidirati planove u vezi buduće raspodele zaostavštine, naročito bi trebali ponovo pregledati svoje testamente, posebno u delu koji se odnosi na „smanjenje zakonskog udela naslednika” koje bude učinjeno pre 1. januara 2023.

Pored toga, biće važno razjasniti da li ostavilac ima pravo da slobodno raspolaže svojom imovinom nakon potpisivanja ugovora o nasleđivanju, te i u vezi sa tim, sta ce se dogoditi ako u medjuvremenu, bude pokrenut postupak za razvod braka.

Uz ovu reviziju Zakona o nasleđivanju, uvodi se još jedan set mera kako bi se olakšao prenos kontrole nad porodičnim biznisom. Savezno veće je predložilo niz zakonskih mera koje su u vecinom podržane tokom procesa konsultacija 2019. godine. One se posebno odnose na procenu vrednosti biznisa (uzimajući u obzir tržišnu vrednost biznisa u okviru poslovne imovine u trenutku prenosa tokom života osobe, a ne kada je ostavina završena, a kako bi se izbegla kasnija usklađivanja sa drugim naslednicima), pravo da se posao-biznis u celini dodeli jednom nasledniku samo na osnovu odluke sudije i mogućnost odlaganja isplate kompenzacije su- naslednicima (najduže 5 godina). Dodatna objasnjenja u vezi ovog pravnog pitanja ce uslediti neposredno pre pocetka primene zakona 1. januara 2023. godine.

S druge strane, švajcarski parlament nije prihvatio predlog Federalnog veća za odobravanje zahteva za izdržavanje u korist životnih partnera. Ideja ovog predloga je bila da, ako je preminuli živeo u partnerskoj zajednici, preživeli partner bi, pod određenim uslovima (ako je minimalno 5 godina živeo sa ostaviocem i ako je u nezavidnoj materjalnoj situiaciji), imao prava na potraživanja imovine preminulog partnera koje se nije moglo isključiti testamentom ili sporazumom pre smrti.Ova promena Zakona o nasleđivanju bila bi u skladu sa modernim tokovima društva, jer se mnogi parovi odlučuju da žive u vanbračnoj- neregistrovanoj partnerskoj zajednici.

Napominjemo i da je u toku izmena i dopuna poglavlja 6 saveznog Zakona o međunarodnom privatnom pravu u pogledu međunarodne sukcesije. Cilj ove revizije je, da se koliko god je to moguće, uskladi švajcarski zakon sa evropskom regulativom o međunarodnom nasleđivanju, a posebno da se omogući pravo izbora švajcarskim državljanima koji imaju dvojno državljanstvo, da optiraju da se njihova imovina razmatra u skladu sa zakonom i jurisdikcijom bilo koje druge zemlje čije državljanstvo imaju.